О књизи: 2013 / Парче папира вешто отето из моје фасцикле пало му је на сто испред носа. Апсолутно стандардни уговор о сагласности између послодавца и запосленог. Већину сам попунио пре него што сам стигао на интервју. Остале су ситнице „Молим вас, овде и овде напишите износе које сте ми обећали за пробни рок и после њега. А где пише „Од послодавца“, потпишите и дешифрујте потпис - Каква је ово глупост? Ми то не радимо - Па, пуно те молим. Пошто морам да радим два месеца а да не добијем паре, нека ми бар ово парче хартије загреје душу – па знаш! Док смо разговарали, мислио сам да сте ви, Петре Арнолдовичу, пристојна особа, и да хоћете да ми седнете за врат. Нећу ово потписати! Ако вам се не свиђа, идите - и ја сам мислио да сте пристојна особа! Али овај лакмус је одмах показао да је од самог почетка компанија Жу-Џу хтела да ме превари са мојом платом, нагнуо сам се преко стола, као да ћу подићи уговор. Али у последњем тренутку моја рука је скочила, зграбила га за косу и повукла доле. Одлетевши са стола, завалио се у столицу. Крв му је текла из крвавог носа. Зачуђени врхунски менаџер је зурио у мене. Само га је шок од тако драстичне промене у мом понашању спречио да вришти. Упијао је ваздух изнова и изнова, али није могао да издахне, да натера своје гласне жице да раде или да подигне узбуну..